Većina softverskih studija projekat počinje spiskom zahteva. Mi počinjemo jednim intervjuom.
To nije marketinška fraza, već zaista sve što tražimo od vlasnika biznisa. Jedan razgovor — a dalje istraživanje je na nama: dolazimo, gledamo kako stvari zaista funkcionišu, razgovaramo s ljudima koji se time bave svakog dana i vraćamo se s planom pre nego što je napisana i jedna linija koda.
Jedino što tražimo
Jedan intervju je dovoljan zato što se prava informacija ne krije u razgovoru. Ona se krije u magacinu, na recepciji, u Excel tabeli koju istovremeno uređuju troje ljudi, u WhatsApp grupi koja je neprimetno postala stvarni sistem za praćenje zadataka u firmi. Vlasnik može da opiše biznis. Samo poseta pokazuje kako on zaista funkcioniše.
Zato posle tog prvog razgovora dolazimo u firmu i gledamo. Pratimo proces onako kako zaista teče, a ne onako kako izgleda na organizacionoj šemi, i razgovaramo sa zaposlenima koji svakog dana rade taj posao — ne samo s vlasnikom. Radnik u magacinu, dispečer, osoba iz podrške za pet minuta će objasniti gde se proces zaista zaglavljuje. Taj detalj retko preživi prepričavanje u brifu od jedne stranice.
Zapisati kako stvari zaista idu
Iz te posete nastaje opis poslovnog procesa onakvog kakav se zaista odvija — korak po korak, izuzetak po izuzetak, uključujući zaobilazna rešenja koja svi koriste a niko nije zapisao. To zovemo digitalizacijom procesa: pretvaranjem načina rada koji postoji samo u glavama i navikama ljudi u nešto dovoljno jasno da se oko toga može izgraditi softver.
Samo kada taj opis postoji, razgovaramo o tome šta treba poboljšati i šta automatizovati — i obično ne sve odjednom. Neki koraci svesno ostaju ručni: automatizovati odluku koja i dalje zahteva ljudsku procenu samo premešta istu grešku u softver. Predlog je konkretan — baš ovaj korak, baš na ovaj način, zato što smo tačno to i videli, a ne opšta lista ideja o „digitalnoj transformaciji".
Tek tada projektujemo i razvijamo samu aplikaciju — oko procesa koji smo upravo opisali, a ne oko šablona koji je slučajno bio pri ruci.
Troje oseti razliku
Poslovna aplikacija ima više od jedne publike, i o sve troje mislimo pre nego što nacrtamo prvi ekran.
Vlasnik vidi svoj biznis umesto da ga sklapa iz telefonskih poziva i prepričanih izveštaja. Manje vremena troši na jurenje brojeva, manje na upravljanje nagađanjem. Izveštaji stižu u obliku koji vlasnik zaista čita i po rasporedu koji je sam izabrao — a ne u obliku koji je sistem slučajno uspeo da izveze.
Ljudi koji svakog dana koriste sistem dobijaju nešto s čim je udobno raditi, što znači manje grešaka i manje trenja u svakodnevnim zadacima.
Ovo nije dodatna pogodnost, već uslov. Sistem u kom je neugodno raditi jednostavno se neće koristiti — ljudi će ga zaobići, vratiti se tabeli, nastaviti da žive u WhatsApp grupi. Kada se to desi, ceo projekat se pretvara u skup izlog: ispravan na demonstraciji, prazan u svakodnevnoj upotrebi.
Klijenti klijenta — to jest ljudi koji kupuju od biznisa, a ne od nas — najvažnija su publika i ona koju je najlakše zaboraviti. Oni ne vide novu šemu baze podataka ni automatizovani korak. Primećuju da biznis odgovara brže, greši manje, izgleda organizovanije. Ta promena se vidi spolja pre nego što se pojavi u bilo kom kvartalnom izveštaju.
Šta se menja posle toga
Biznis kojim je lakše upravljati, u kom je lakše raditi i s kojim je stabilnije imati posla — konkurentniji je biznis. Konkurenti to primete pre nego što klijent napiše i jednu recenziju o tome — a oni pažljiviji među njima počinju da sebi postavljaju ista pitanja o svom biznisu od kojih je sve ovo i počelo.
Nemamo procenat koji bismo stavili ovde, i nećemo ga izmišljati. Nikada nismo merili koliko sati određeni proces uštedi, zato što se biznisi i procesi međusobno razlikuju previše da bi broj pozajmljen iz nečijeg tuđeg projekta bio nešto više od nagađanja predstavljenog kao činjenica. Ono što možemo detaljno da objasnimo jeste šta se tačno događa u svakom od ovih koraka — poseta, razgovori, zapisan proces, predlog, razvoj. To nije obećanje. To je jednostavno ono što radimo.
A počinje, kao i uvek, jednim intervjuom.
